Морач је лековита, ароматично-зачинска и медоносна биљка која се гаји због плодова богатих етарским уљима. Она се користе у прехрамбеној, фармацеутској и козметичкој индустрији. Остаци после цеђења уља, уљане погаче, богате су протеинима, шећерима и минерланим солима. Користе се као концентрована сточна храна. Осим у народној медицини плодови, односно етарско уље користе се и у научној медицини и ветерини. Технолошким поступком из биомасе морача добија се биљни екстракт који се користи као биопрепарат у превентивној заштити против пепелнице.


Органска биљна производња све више се одвија у њивским условима где је окружена интезивном конвенционалном производњом у којој се масовно користе синтетичка средства (минерална ђубрива, пестициди и друга). У таквим условима може доћи до контаминације "органских" њива. Зато је потребно направити просторно разграничење, односно живи појас око "органске" парцеле. Једно од основних полазишта органске производње је забрана примене синтетичких средстава. Из тог разлога правилником о органској производњи дефинисано је да, ако произвођач истовремено примењује конвенционалну производњу и методе органске производње дужан је да обезбеди просторно разграничење између површина са конвенционалном производњом и органском производњом, односно да постави живи појас или другу физичку препреку којом се обезбеђује разграничење.



Улога живог појаса


У оквиру просторног разграничења, живог појаса, производња се мора одвијати по органским методама. Добијени производ са тог дела парцеле није органски и за њега се по том основу не може остварити већа цена на тржишту. Све то оптерећује органску производњу у којој су према наводима трошкови пословања изузетно високи. Једно од важних начела органске производње је и очување и унапређење биодиверзитета. Интезивирање пољопривреде у последњим деценијама је изразито негативно утицало на биодиверзитет. Непримерена употреба пестицида и осталих синтетичких средстава утицала је на губитак медоносних пчела и осталих корисних инсеката. Губитак природних опрашивачких заједница може да изазове драматичне промене у екосистемима и биодиверзитетима. Заснивањем просторног разграничења – живим појасем у органској биљној производњи, може се у одређеној мери побољшати стање биоразноликости у постојећим агроекосистемима.


Крајем 2008. године на огледном пољу Института „Тамиш“ Панчево засновано је демо-поље по методама органске производње. Поред одређивања биљне врсте за гајење у органској производњи обавеза је била да се дефинише биљна врста за заснивање просторног разграничења, односно живог појаса између површина са конвенционалном производњом и предвиђене површине за заснивање органске производње. За ту намену одабран је вишегодишњи морач (Foeniculum vulgare P. Mill.), сорта Војвођански.



Вишетрука корисност Морача


Предности овако постављеног живог појаса садржане су у чињеници да је морач вишегодишња биљка, тако да имамо трошкове основне обраде, предсетвене припреме и сетве само у првој години, односно при заснивању засада. Робусна надземна биомаса чини ову биљну врсту јаким компетитором када су корови у питању. Стога су мере неге у борби против корова неопходне само у години заснивања засада. У наредним годинама биљке у рано пролеће образују надземна стабла а већ у другој декади априла месеца затварају међуредни простор и бујна надземна биомаса спречава растење корова између редова. Коришћење једногодишњих гајених биљних врста (кукуруз, сунцокрет и слично) није погодно јер се производња мора заснивати сваке године. Изражен је проблем са контролом корова у усеву па се све то одражава на повећање трошкова органске производње.


Морач цвета дуго, од јула, до октобра, а својим жутим цветовима и карактеристичном аромом привлачи велики број корисних инсеката. Великом продукцијом полена привлачи медоносне пчеле, које сакупљају нектар или полен. Ово је нарочито важно из разлога што при крају периода цветања морача, постоји мали број медоносних биљака. Морач, такође представља погодно станиште за предаторе и паразитске осе које уништавају лисне ваши и гусенице.


Захваљући овим особинама морач доприноси заштити и унапређењу биодиверзитета које се манифестује повећањем бројности корисних инсеката, полинатора и предатора, а тиме индиректно утиче и на биоконтролу у агроекосистемима. Успостављање просторног разграничења у органској биљној производњи усевом вишегодишњег морача у складу је са важећим законом и правилником о органској производњи. Ово решење показало се као вишеструко корисно, а трошкови производње који су иначе велики у органској производњи нису повећани.




Владан Угреновић
Др Владимир Филиповић
Институт „Тамиш“ Панчево